1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Rating 0.00 (0 Votes)

SLO20735

VESNA FARKAŠ, AUTORKA EMISIJE ĆASKANJE I SRDJAN ŠVELJO, AUTOR EMISIJE ŠIK & ŠIZ
Prepoznatljivi po stilu, ophođenju i interesovanjima, kolege idobri prijatelji Vesna Farkaš i Srđan Šveljo ostavljaju za sobom upečatljiv trag kroz autorsku emisiju Ćaskanje koju radi Vesna na televiziji Panonija i Srđanovu emisiju Šik & Šiz koja se emituje na radiju Novi Sad.Upoznali su se 1996.godine, zapravo prepoznali po osećaju za modu i ritam u jednom izlasku, u diskoteci Čil aut. Razgovorom o Srđanovoj košulji, koju je sam kreirao, počelo je prijateljstvo koje se produbilo i profesionalnom saradnjom na čuvenom IN radiju. I premda im se događalo da se praktično isto obuku za neki događaj bez prethodnog dogovora i da imaju sličan ukus u muzici i literaturi, te rade isti posao, zapravo Vesna i Srđan su dve veoma različite ličnosti što je obeleženo svega jednom svađom za 20 godina druženja.

Vesna: Srđan je dogovorio slikanje za nas sa Petrom Vujanićem, kako bi se promovisala naša emisija na IN radiju i meni je to delovalo preterano da ja koja nisam profesionalni model poziram pred takvim profesionalcem jer imam neki strah od objektiva, mada mi ne manjka samopouzdanja. Dogodila se svađa, spustili smo jedno drugom slušalicu, nismo pričali 12 sati, a posle smo se našli i ponašali kao da se ništa nije desilo. Ugovorili smo slikanje i dobili fotografije koje su krasile bilborde po gradu, čak i u ulici u kojoj sam tada živela.
Verujem da su u vas zurili i pre tih bilborda, zbog toga što ste prosto originalni.Koliko je teško biti drugačiji?
Srđan:Ceo život sam imao problem zbog toga. Ja sam iz Crvenke, a išao sam u Sombor u srednju školu i ustajao sam ranije da natapiram kosu, obučem neke zanimljive stvari koje sam iskopao iz dedinog ormara, a neke sam i sam pravio. Ljudi su se gurkali u autobusu i pokazivali na mene, neki su hteli da me tuku, a bilo je i onih koji su moje roditelje diskretno pitali da li je sa mnom sve u redu. Dugo je to trajalo, do 30 godine sam bio veoma ekstravagantan, a onda sam se nekako smirio jer sam sve to što sam želeo da oblačim pretočio u svoj posao, pa sad oblačim modele i slikam svoje editorijale. Imao sam mnogo problema i kroz svoj rad želim da podržim sve one koji su drugačiji i da im kažem da je to OK.
Vesna: Moju različitost je podržalaod najranijeg detinjstva moja tetka iz Holandije. Ja sam bila njen ljubimac i slala mi je garderobu koja je bila drugačija pa je negde podržala tu moju prirodu. Uvek mi je bilo jasno da sam drugačija, pogotovo kad sam upisala srednju muzičku školu gde je bilo primarno biti drugačiji.Mada, i ja sam se negde smirila i ovo što nosim je 60 posto onog što sam nekada nosila, mada i dalje vidim mame itate koji se gurkaju kad me ugledaju.Jedino što mi smeta i vređa me, kada me na kulturnim događanjima, na kojima sam stalno prisutna, i dalje posmatraju kao neki vizuelni momenat, kao neku instalaciju. To potenciranje me nervira.
Ipak niste pobegli u neko inostranstvo?
Vesna: Najveći usud koji može da ti se desi jeste da si jedinac i vezan za familiju.Kad sam otišla u Holandiju kod tetke s 19 godina i mislila da ću tamo da ostanem, mama je zvala svaki dan po pet puta jer pretpostavljam da je znala da bih mogla da ostanem. Potpuno je čudno da nisam nigde otišla jer nikad sebe nisam videla ovde, sa nekim mužem i dvoje dece. Ne znam da li je to bilo suđeno ili ne, ali kad octaneš bez jednog roditelja, onda prosto moraš da ostanes tu gde jesi, to je nekako prirodno.
Srđan:Došao sam u Novi Sad iz Crvenke, tako da sam imao već jedan veliki dolazak, prvo kao student koji je upisao poljoprivredni fakultet, verovali ili ne. Ali što se tiče odlaska iz grada, verovatno postoje ljudi  koji su predodređeni da odu, ali ja mislim da je moja misija da ostanem ovde. Mogu zbog posla otići u Beograd ili Njujork, ili neke druge velike gradove, ali uvek ću se vratiti i plasirati to ovde, bez obzira koliko to ljudi podržavaju ili ne.

SLO20651

Menjaju li se stvari, ima li više onih koji vas podržavaju?
Srđan: Mislim da je Vesna manje bila instalacija pre 20 godina jer su je ljudi tada bolje razumeli i bila je prihvaćena. Ljudi poput nas dvoje ili slični nama, nekada su bili ponos gradova širom Srbije. A danas je to druga priča i mi smo kao takvi saterani u ćošak. Uopšte nas ne razumeju jer su danas svi toliko uniformisani da je sve manji tih koji su drugačiji, koji su ekstremni, koji žive sebe i kroz tu modu.
Da li vam se čini da su skrajnuti ljudi koji nisu mejnstrim?
Vesna: Mislim da je tako, samo je grozno kad pomisliš ko sve sedi u tim foteljama jer su to oni koji su potpuno nebitni i koji često ne znaju baš ništa o o onome o čemu sude tako da se čini da imamo spočitavane i skrajnute ljude iz potpuno neopravdanih razloga, a s druge strane imamo erupciju modnih, književnih, likovnih i pozorišnih kritičara ničim izazvanih, ali im se to negde dozvoljava jer je nekakav javašljuk i sve što nije kultura postavljeno je na najviši nivo. Zato mi se čini da su svi ljudi koji su se nekada pitali i koji mnogo znaju, sada na margini jer ne umeju da se snađu u ovom vremenu ili možda ne žele da učestvuju. Nije to letargija niti otpor nego prosto neki ljudi stvarno ne mogu da pređu preko toga. To je kao ona čuvena priča o vojvođanskom rokeru kad kažu: Svirao bi on, ali ga mrzi.
Srđan: Meni je super u svemu tome što postoji internet i što na najednostavniji način sa samo jedan dva klika preskočiš ovo, ovovremensko, gde smo sada i odešnegde daleko gde možeš da se predstaviš i nađeš ljude koji te razumeju. I to je nešto najlepše što se dešava u 21.veku. To je ta otvorenost da budeš u svakom trenutku negde drugde. Taj internet mi je dao mogućnost da pobegnem iz ovog okruženja koje nije nimalo sjajno ni blagonaklono.

SLO20664

Moda je veoma profitabilna industrija čija zarada zavisi od promocije trendove. Koliko je teško u tom svetu progurati neku svoju estetiku?
Srđan:Ja definitivno ne pravim kompromise u svom radu. Sam biram saradnike, od modela do fotografa. Još uvek sve radim bez ikakve materijalne nadoknade baš zbog toga da niko ne bi mogao od mene da traži kompromis, pogotovo ne u ovim godinama. Imam iza sebedosta editorijalaurađenih za komercijalne novine u kojima sam mnogo naučio, recimo Džoj, Lepota i zdravlje, CKM… Tu sam naučio da budem prilagodljiv jer su to ozbiljne kuće koje se moraju ispoštovati. Ali ovo što radim za sebe i taj neki moj stil i način na koji stilizujem te modele koje slikam je isplivao i prepoznat je od nekih ljudi kao kvalitetan. Očekujem u septembru saradnju sa ruskom umetnicom Olgom Toberlec koja će doći da realizujemo jedan projekat s kuratorom iz Ermitaža. I to mi je lep dokaz svega što sam radio poslednjih par godina na promovisanju svog stila i estetike.
U emisiji Ćaskanje viđamo ljude kojih nema u nekim mejnstrim medijima. Koliko u kreiranju ove emisije ima kompromisa?
Vesna: U toj emisiji nema ničeg benignog, osim naziva. To je prosta matematika, morala sam da napravim tri emisije po mom ćefu, pa idu dve za široke narodne mase. Često me ljudi pitaju da li sama biram goste i kad potvrdim, oni odgovore samo tako nastavite. Koliko god da sam ja alternativna u duši, mora se bitii mejnstrim jer ima ljudi koji zavređuju pažnju. Još ako ti se jave sami, naravno da su dobrodošli.
Koliko je Vesnina emisija TV alternativa, toliko je i Šik & Šiz radijska alternative, prema temama, gostima, ali i kasnom terminu?
Srđan: S obzirom na to da sam ja 11 godina radio na In radiju kao muzički urednik i imao svoje emisije do 2009, teško mi je pala ta pauza od 6 godina. Emotivno sam vezan za radio i osećam se kao radijski čovek. Jako sam želeo da radim u radiju ali nije se pojavila nijedna adekvatna stanica. Čuo sam da se pokreće audicija za Radio Vojvodinu i ljudi u žiriju su se iznenadili što sam se prijavio jer su znali ko sam i šta i radim. Ja sam im iskreno rekao da kriziram za radiom i da želim da radim noćnu emisiju i dali su mi odrešene ruke. Ja već radim Šik& Šiz žurke, ali ovde je to malo prolagođeno jer imam gosta svakog ponedeljka od ponoći do 3, a bude ina sajtu RTV za odloženo gledanje, odnosno slušanje. Gosti suiz sveta muzike i mode, što je meni blisko.

SLO20678

Da li je Vesna bila gošća?
Srđan:Jasam kod Vesne bio par put, a ona kod mene još uvek nije. Čuvam je kao nekogako će mi pomoći kada se bude desilo nešto nepredviđeno pa da uskoči.
Vesna: To je novinarska tajna, da uvek imaš drugare koji ti uskoče kada se dogodi neko otkazivanje. Sad kad spominjemo našu kolegijalnost i prijateljstvo, moram da napomenem da nije samo muzika i moda ono što je spojilo mene i Srđana. Recimo, naša velika ljubav je i književnost na najširi mogući način. Preko toga smo se takođe prepoznali odmah.Govorim o 20 godina unazad, kada nismo imali internet i mobilne telefone. Stalno smo kod Srđana slušali super muziku al i razmenjali štiva koja smo čitali, a tu je i film koji dolazi kao prirodni sled stvari. Tako da znam Srđana iiz pisane reči i iskreno se nadam da će jednog dana pretočiti sve to u neko književno delo s koricama. Možda to uradim i ja, videćemo, ali u svakom slučaju znam ga i s te strane. Ceo život pišemo oboje i ne bi iznenadilo da nešto i objavimo.
Oboje s velikom ljubavlju spominjete In radio?
Vesna: Uvek će postojati tuga za tim radijom. Ja kao i Srđan kriziram kako ne radim na radiju i opet bih to radila jer je to za mene idealan posao. To je zaista magična kutija i ne može to da razume neko ko nikada nije radiona radiju. To je ljubav jedan na jedan. Jasam posle 30 sekundi kada sam prvi put ušla u studio, čula od kolege preko puta, ovde prisutnog Srđana Švelje, da imam gosta. Mislila sam da će srce da mi iskoči, ali kad sam čula svoj glas i saznanje da je on preko puta, opustila sam se i shvatila da će to uvek biti deo mene.
Srđan: Mislim da je IN radio imao ozbiljnu misiju i da je uticao na elektronsku scenu u Novom Sadu pa i šire i da je iz njega i nastao Egzit jer je ekipa koja je oformila ovaj festival slušala i rasla uz tu muziku koju smo promovisali na In radiju. Ekipa s IN radija jebila prvi PR tim Egzita. Svi najbolji di-džejevi su potekli s tog radija i promovisali neku novu urbanu kulturu i toga zaista više nema, ni u muzici, ni u modi, ni u kulturi, nego su svi uniformisani i uplašeni od novog. Ništa novo ne može da prođe jer ljudima to nije poznato i pošto to nigde ne mogu da čuju,a IN radio je to radio – edukovao slušaoce.

SLO20683

Kada biste imali neograničena sredstva, kakvu biste emisuju napravili?
Srđan:Ja bih prvo napravio zanimljive novine kakve fale na domaćem tržištu, koje će biti bogate modom, umetnoću muzikom,  kroz koje će se edukovati klinci i gde će biti zanimljive recenije. U svetu je mnogo tih alternativnih umetničkih novina kakve ovde kod nas ne postoje.Naravno da bih voleo da imam radijsku emisiju s Vesnom. Televizijsku ne bih voleo da vodim ali možda da uređujem, a vodili bi neki urbani klinci. Onda naravno ne smemo zaboraviti internet.Već imam sajt ali tu je i Jutjub kanal. Tako da bi sve to uvezao. Ali najbolji bi bio taj magazin koji bi se sijao i koji bi ljudi listali i listali, i koji bi čuvali negde na policama s knjigama, a zvao bi se Fan Fan.
Vesna:Ja bih sigurno imala neku emisiju sa Srđanom. Ako bi to bila autorska emisija, zvala bi se Kultivator i bavila bi se,na najozbiljniji način, kulturnom politikom, jer mi nemamo krativnu industriju, zapravo ona negde postoji, ali treba ljudima dati prostor da se iskažu.
Kako vi kao estete preživljavate ovaj kič koji nas okružuje i ima li ovde mesta optimizmu kada je kultura u pitanja?
Vesna: Mislim da ima, čak i s ovim minimalnim budžetom. A dokaz za to je poslednje izdanje Infanta koje je bilo fenomenalno.Sofrenović je tu zaista pomerio granice. I to mi je jako drago jer se vraćamo na 70-te godine kada je tribina mladih bila živa i kada je postojao taj bum Želimira Žilnika, Vegela i ostalih, a opet za nula dinara. Bilo je tih alternativnih umetnika i to se sada vraća. Verujem da se to pomera i da će biti bolje.
Srđan:Meni taj kič ne smeta, ja ga volim. Recimo, najlon je meni večita inspiracija, sve što tamo kupim, koristim za moje editorijale i kolaže.Zapravo sve što radim je na ivici kiča, ali trudim se, a po proceni nekih modnih stručnjaka i uspevam, da sve to iskoristim i pretvorim u kemp. Moja preporuka čitaocima je velika količina pozitivne energije, a ja se trudim da je emitujem kroz sve te moje mreže. Da nije tih naših nekih Diznilenda u kojima živimo i radimo i koje prepoznaju ljudi, sve bi odavno umrlo i ne bi postojalo toliko lepote. Verujem da će sve to lepo i dobro postojati i malo šire, a ne samo tako saterano u ćošak, mada i tako u ćošku može delovati.
Vesna: Ništa nije umrlo, još uvek postoje ti neki ljudi svetionici, sve je i dalje tu. Meni je dovoljno da čujem neku dobru muziku kad ujutru uključim radio i dan mi je već dobar, to je dovoljno.
autor Snežana Milanović
Foto. Slobodan Šušnjević

SLO20708

We have 155 guests and no members online